U dnevniku Mihaila Obrenovića (otvorenog vek ipo nakon njegove smrti) zapisan je svaki detalj njegove veze i braka sa Julijom Hunjadi.
…Upoznali su se na bečkom dvoru. Julija je bila ćerka dvorskog komornika, grofa Ferenca Hunjadija, koji je imao zvaničnu titulu, ali je bankrotirao. Ćerka mu je bila povremena ljubavnica cara Franje Josifa.
Ne baš lepa, ali dvorskih manira i stila, Julija je uspela da se približi i mladom srpskom knezu koji je bio van prestola, ali mu je cenu u dvorskim krugovima dizalo očevo bogatstvo.
Mihailo je bio po odnosu prema ženama sušta suprotnost ocu – nežne prirode i neiskusan u ophođenju sa ženama. Sasvim dovoljno da bude uhvaćen u zlatnu mrežu bečkih dama.
Veridba je sklopljena i konzumirana.
Venčanje je obavljeno u ruskoj kapeli u Beču.
On u dnevniku beleži sreću prvih godina braka. Ali, s vremenom, prikazuje i mane tog braka – Julija ne može da ima decu, ali ima ljubavnika u Beču. Njoj je dosta Srbije i melanholičnog muža. Želi da se vrati u Beč, želi svoj život pre braka, i ne zanima je ništa što ne podrazumeva provod po Evropi.
Smislila je plan kako da se izvuče iz Srbije, sa bogatim plenom.
Šalje ljubavniku pisma preko dvorske pisarnice, sa namerom da ta pisma otvore i proslede knezu Mihailu.
U svojoj nameri je uspela.
Beograd napušta 1865. nakon što je potpisala ugovor o “razdvajanju od stola i postelje”. Ugovor joj je predviđao bogatu godišnju alimentaciju od 5 500 dukata, palatu u Beču na poklon i letnjikovac na Dunavu.
Bogata kneginja – preljubnica udala se za ljubavnika, vojvodu Arenberga
Ugovor o “razdvajanju od stola i postelje”
